10 Argumenata Sve o elektro-mobilnosti
U Bosni i Hercegovini nema dovoljno punionica! Argument #1
Klimatske promjene i zahtjevi flote EU za putničke automobile čine ključnim prelazak s motora s unutarnjim sagorijevanjem na električne automobile. Ovo je početak nove ere električne i održive mobilnosti. Međutim, ne postoje samo pristalice elektromobilnosti, već i mnogi skeptici. Navodni argumenti protiv e-automobila kreću se od straha za nedovoljni domet do mogućnosti nedovoljne količine struje, nedostatka sirovina i stanica za punjenje, što je u očima nekih kritičara vjerovatno nedovoljno. U narednim brojevima ove serije članaka posvetićemo se upravo ovim navodnim argumentima, objektivno ih sagledati i razraditi. Ovom prilikom počinjemo sa punjačima. Jedno od najvažnijih pitanja za mnoge potencijalne kupce e-automobila je broj punjača.
Nažalost, ovaj odgovor je pogrešan.
Ima li zaista premalo punionica u Bosni i Hercegovini?
Hajde da uspostavimo status quo. Prema podacima Udruženja za elektromobilnost u Privrednoj Komori FBiH, u BiH već postoji 173 punjača, od čega ih je 53 potpuno javnog karaktera. U mjesecu Junu 2022 godine imamo 115 registrovanih automobila na električni pogon. To znači da, čisto aritmetički, postoji 1 javna punionica za svaka 3 registrovana električna automobila. Pošto auto ne treba biti stalno na punjaču, broj se već čini veoma visokim. Ako također uzmete u obzir da se oko 80% svih procesa punjenja odvija kod kuće ili na poslu, postaje vrlo jasno da je sam broj javnih stanica za punjenje trenutno dostupnih u BiH sasvim dovoljan, naravno, ukoliko se promatra sa aspekta u odnosu na postojeći broj registrovanih električnih vozila. Dodajmo i ostalih 120 punionica koje su uglavnom vezane uz hotele i shopping centre, koji su također na raspolaganju njihovim klijentima, onda je broj sasvim sigurno i više nego dovoljan. Ako sada pretpostavimo snažan rast e-mobilnosti - a to činimo - potrebno je dodatno proširiti ove javne punionice. I to se naravno u kontinuitetu dešava.
Zaključak: Trenutno postoji sasvim dovoljan broj punjača u Bosni i
Hercegovini.
Punjenje traje predugo! Argument #2
Naravno, ključno je da ima dovoljno punjača. U BiH već postoje 54 javno dostupne stanice za punjenje. Brojka koja je zaista vrlo dobra u odnosu na trenutnu registraciju 115 električnih automobila u BiH. Ali ne radi se samo o solidnom broju punjača, već prije svega o vrsti stanica za punjenje. Takozvane stanice za brzo punjenje (ili punjači velike snage - HPC) su od velike važnosti za brzo punjenje čisto električnih automobila, kojih ima 10 u Bosni i Hercegovini sa tendencijom da ih bude još 10 instalirano do kraja 2022 godine.
Nažalost, ovaj odgovor je netačan.
Koliko je tačno da se auto može "brzo napuniti"?
Kao što samo ime govori, brzo punjenje e-vozila je vrlo brzo punjenje baterije kako bi se mogla brzo nastaviti s vožnjom. To je uglavnom potrebno na autocestama ili brzim cestama kako biste električnim automobilom mogli prelaziti veće udaljenosti. Uzmimo AUDI e-tron 55 quattro kao primjer električnog automobila. Ova baterija ima kapacitet od 95 kWh i, zahvaljujući efikasnom dizajnu i rekuperaciji energije kočenja, ima maksimalni domet prema WLTP-u od 436 km. Ova vrijednost je sama po sebi već dobra, čak i za česte vozače. Međutim, ono što je zaista uzbudljivo je DC kapacitet punjenja AUDI e-tron. Uz maksimalnu snagu punjenja u DC opsegu od 150 kW, vozilo se puni od 5% preostale energije u skladištu baterije do 80% za oko 30 minuta. To je domet od skoro 320 km. Osim vozila koje može koristiti odgovarajuću snagu punjenja, potrebne su vam i stanice za punjenje koje omogućavaju punjenje velike snage. U okviru kompanije Porsche Sarajevo već postoji punjač do 150 kW pored parking mjesta za servisiranje vozila u ulici Bulevar M. Selimovića 16, kako bi se osiguralo da se e-vozila mogu brzo puniti.
Također postoji brza punionica na autocesti koridor 5C, na odmaralištu Lepenica kod Sarajeva, gdje je trenutno besplatno punjenje na DC punionici od 50 kW.
Kako bi omogućili i ovo brzo punjenje na autocestama i brzim cestama, neki proizvođači automobila uključeni su u mrežu brzog punjenja IONITY. Ova mreža je već postavila preko 380 punjača širom Evrope. Uskoro će biti ukupno 400 punjača. Samo u Austriji trenutno postoji 16 IONITY parkova. U Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori i Sloveniji također postoji veliki broj DC električnih punionica, što pruža bezbjedan i siguran dolazak na destinaciju.
Zaključak: S DC funkcijom brzog punjenja e-vozila, mogu se puniti vrlo brzo u kratkom vremenu.
Električni automobil se može puniti samo na javnim punionicama. Argument #3
Punjenje električnih automobila jedno je od najvažnijih pitanja koja se postavljaju kupcima prilikom kupovine električnog automobila. Vrijedi pogledati statistiku ponašanja pri punjenju prosječnog vlasnika električnog automobila.
Na žalost, ovaj odgovor je pogrešan.
40% svih procesa punjenja odvija se kod kuće. Ovo je daleko najprikladniji način za punjenje električnog automobila. Uvečer jednostavno uključite vozilo u punionicu i svako jutro ulazite u svoj potpuno napunjen automobil. Za mnoge vlasnike e-vozila mogućnost punjenja kod kuće bila je preduslov za kupovinu e-vozila. U GfK studiji iz 2018. godine, preko 1.000 kupaca iz Austrije i Njemačke je upitano o elektromobilnosti. 91% svih ispitanika navelo je da parkiraju svoje vozilo preko noći na stalnom parking mjestu. Naravno, svi ovi vlasnici vozila također žele mogućnost punjenja svog e-vozila na ovom stalnom parking mjestu. Da biste to osigurali, preporučujemo kupovinu električnog punjača. Ovisno o situaciji parkiranja, sa ili bez ograničenja pristupa RFID karticama.
OStalih 40% procesa punjenja odvija se na radnom mjestu. Ovo se prvenstveno odnosi na vlasnike službenih automobila i e-vozila. Ovaj oblik punjenja je također vrlo zgodan jer - uobičajenim radnim danom od oko 8 sati - ujutro uključite automobil, a uvečer ulazite u potpuno napunjeno električno vozilo. Međutim, ovo trenutno stavlja mnoge kompanije pred izazov stvaranja razumnog koncepta punjenja kako bi se vlasnicima službenih automobila, u najboljem slučaju, mogla isporučivati samo čista električna energija iz obnovljivih izvora energije. Fotonaponska rješenja su posebno pogodna za ovdašnje kompanije - jer s ovim rješenjima možete proizvesti vlastito čisto solarno gorivo.
Mali, ali ne i beznačajan dio ponašanja pri naplati odnosi se na takozvanu odredišnu naplatu. To prvenstveno znači naplatu u javnosti, kao što su hoteli, na višespratnim parkiralištima, u bioskopima ili tržnim centrima. Ili punjenje na skijalištima. Zajedno sa skijalištem Silvretta-Montafon uspjeli smo izgraditi MOON Lounge u Austriji. Ovdje možete lako rezervisati stanicu za punjenje prije skijanja ili planinarenja.
Vrlo važan dio naplate je međunaplata na autocesti. Ukupno, ova dva oblika punjenja čine samo 20% svih procesa punjenja, ali su vrlo važni za rad električnog vozila. Zbog toga je kartica za punjenje za javno punjenje od velike važnosti za vlasnike e-vozila.
Dakle, gdje mogu napuniti svoj e-automobil zavisi od moje individualne situacije. Punjenje kod kuće ili na poslu je veoma važno. Ipak, preporučljivo je imati jednu ili više kartica za punjenje sa sobom za svaki slučaj, jer to osigurava da uvijek možete puniti u pokretu. Važno: Uvijek vodite računa da se koristi 100% zelena električna energija. Jer samo tada vožnja na struju ima ekološki smisao.
Zaključak: S električnim automobilom možete puniti (skoro) bilo gdje, čak i kod kuće.
Nema dovoljno struje za veliki broj električnih automobila! Argument #4
U vezi sa klimatskim promjenama, mobilnost je svima "u ustima" i o njoj se žestoko raspravlja. Kao što možete zamisliti, radi se o globalnom zagrijavanju, za koje je uglavnom odgovoran staklenički plin CO2. Stoga moramo smanjiti emisije ugljen dioksida (CO2). Polazna osnova za poboljšanje su klimatski neutralna proizvodnja energije, ekološki oblici poljoprivrede, drugačije ponašanje potrošača i, prije svega, manje saobraćajnih i industrijskih emisija. Saobraćaj - a to znači kompletan saobraćaj, tj. automobili, kamioni, vozovi, autobusi i nacionalna avijacija - odgovoran je za 27% emisije CO2. Tri četvrtine od toga broja je uzrokovano samo automobilskim saobraćajem. Stoga je prelazak na e-mobilnost neizbježan. Stoga je također važno razbiti predrasude kao što su sljedeće.
Nažalost, ovaj odgovor je netačan.
Gibt es genug Strom für die E-Mobilität?
Der Klima- und Energiefonds, die VCÖ und die TU Wien haben sich dieser Frage gewidmet und kommen zu folgenden Erkenntnissen:
Wenn 10% aller PKW in Österreich elektrisch fahren würden, läge der jährliche Mehrbedarf an Strombedarf bei 1,3 TWh, also lediglich 1,8%. Bei einer Million E-Autos wären es 2,6 TWh oder 3,6%. Würden alle PKW elektrisch fahren, würde der Strombedarf nur um 18% steigen. Das muss dann natürlich Grünstrom sein, sonst haben wir CO2-seitig nichts gewonnen. Auch das wurde untersucht. Die Studie zeigt, dass eine 100%ige Abdeckung des österreichischen Strombedarfs mit erneuerbarer Energie bis 2030 durchaus umsetzbar wäre - und das ohne signifikante Mehrkosten.
Warum ist das so? Elektro-Autos fahren energieeffizienter als Verbrenner, deswegen wird der Stromverbrauch nicht 1:1 mit der im fossilen Bereich eingesparten Energie steigen. Im Gegenteil: mit Elektromobilität kann der österreichische Gesamtenergieverbrauch gesenkt werden.
Eine andere Frage ist damit eng verknüpft: Halten die Netze den großen Strommengen überhaupt stand? Mit dem heutigen Bestand geht das gut, auf deutlich mehr Autos wäre das Niederspannungsnetz aber nicht überall ausgelegt. Die Energie-Gesellschaften müssen so manche Leitungen und Ortsnetz-Trafos erneuern und dringend in intelligentes Last-Management investieren. Doch auch dafür ist ausreichend Zeit, wenn man das langsame Wachstum der Elektromobilität berücksichtigt. Es wird nicht von einem auf den anderen Tag umgestellt werden.
Fazit: Es wird durch die E-Mobilität zu keinen Strom-Engpässen kommen.
Jedna od najvećih opasnosti kod električnih vozila je opasnost od zapaljenja baterije! Argument #5
Električna vozila su daleko bolja od njihove reputacije. Automobilski saobraćaj mora postati klimatski i ekološki prihvatljiviji ako zaista želimo postići pariške klimatske ciljeve. Električni automobil može tome dati važan i, prije svega, sve veći doprinos. To se posebno odnosi na zaštitu okoliša, gdje električni automobil već ima značajne prednosti.
Nažalost, ovaj odgovor je netačan.
Da li je požar u električnom vozilu opasniji od požara u konvencionalnom vozilu?
"e-automobili gore drugačije, ali za gašenje nije presudno da li je baterija visokih performansi ili 80 litara goriva u vozilu", kaže Karl-Heinz Knorr, potpredsjednik njemačkog vatrogasnog saveza. Opterećenje požara je mnogo odlučujuće. Ovo se odnosi na materijal koji se može zapaliti. Današnji automobili imaju više plastičnih dijelova u kabini vozača, plastične poklopce u motornom prostoru i šire gume. To je jedini razlog zašto je požarno opterećenje dva do tri puta veće nego prije 20 ili 30 godina.
Ako se e-auto zapali u podzemnoj garaži ili tunelu, vatrogasne ekipe, koje poznaju požare u konvencionalnim automobilima, mogu se izboriti sa štetom, a zidovi tunela ili podzemne garaže nisu dodatno ugroženi. Najmodernija tunelska ventilacija ne samo da se nosi sa zapaljenim benzinskim automobilima, već i sa električnim automobilima.
Ostaje još jedan aspekt: Koliko je kontaminirana voda za gašenje?
I ovdje, trenutna studija EMPA - Švicarske savezne laboratorije za nauku o materijalima i tehnologiju - pokazuje da toksična fluorovodonična kiselina koja može pobjeći iz litijum-jonskih baterija nije dostigla kritični raspon koncentracije niti u jednom od testova. Ovo nije drugačije za automobile sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem - gorivo, motorno ulje i kočiona tečnost također i tamo mogu da iscure.
Zaključak: e-vozila ne podliježu većem riziku od požara.
Nema dovoljno sirovina za baterije! Argument #6
Mnogi mitovi i priče isprepleteni su oko teme sirovina za proizvodnju baterija za e-automobile. Ima li zapravo dovoljno tih sirovina koje su potrebne za proizvodnju visokonaponske baterije? U suštini, to su prvenstveno litijum i kobalt, ali i bakar, mangan i grafit. I da li smo - kako se tvrdi - zavisni od Kine, koja navodno ima najviše sirovinskih rezervi?
Nažalost, ovaj odgovor je netačan.
Ima li dovoljno sirovina za proizvodnju visokonaponskih baterija?
Odgovor se može pronaći u brojnim studijama iz renomiranih izvora, uglavnom međunarodnih univerziteta: Da, sirovine za baterije kao što su litijum, kobalt, bakar, mangan i grafit su dovoljno dostupne širom sveta. Ako detaljnije pogledate najvažniju sirovinu - litij, možete vidjeti da najveći udio u globalnom iskopavanju litijuma dolazi uglavnom iz Australije i Južne Amerike, odnosno 66.400 tona godišnje, od čega samo desetina dolazi iz Kine. Usput: Polovina raspoloživih rezervi litijuma dolazi iz Čilea.
Ostanimo sa litijumom. Ovdje ima više mitova. Jedan od njih kaže da se čitava područja poput pustinje Atacama presušuju zbog povećanog iskopavanja litijuma za e-mobilnost. Tim istraživača sa irskog Carlow instituta za tehnologiju posmatrao je vađenje minerala iz ekološke perspektive i došao do zaključka: 'Moderno rudarstvo može vaditi minerale bez velikih uticaja na životnu sredinu.' Voda se ne gubi u potpunosti, kako se lažno tvrdi: ne isparava u potpunosti jer se litijum ekstrahuje iz još vlažne slane vode. A ostatak se pumpa nazad u zemlju.
Osim toga, litijum se ne koristi samo za elektromobilnost, ova sirovina se može naći u svakom pametnom telefonu, svakom laptopu i mnogim igračkama. A ako odete korak dalje i bolje pogledate održivost korištenja vode u proizvodnji, dolazimo do iznenađujućih zaključaka:
Prema sadašnjim metodama proračuna, ispari se 2.840 litara vode za kapacitet od 64 kilovat sata - što je tipičan električni automobil. To odgovara utrošku vode u proizvodnji 250 grama govedine, deset avokada ili par farmerki. Istraživač baterija Maximilian Fichtner sa Helmholtz instituta dokazuje da je ova količina litijuma idealno dovoljna za 2.000 ciklusa punjenja i pražnjenja, a time i 900.000 pređenih kilometara. U poređenju sa farmerkama, avokadom ili odreskom, baterija električnog automobila je očigledno sa više održivosti.
Zaključak: Zalihe sirovina su dovoljne - najviše ih je u Australiji i Južnoj Americi, dok se u Kini nalazi samo mali dio zaliha.
Baterije u električnim vozilima ne traju dugo i nakon toga postaju opasan otpad! Argument #7
Sada u vezi veoma detaljnoj legendi o e-mobilnosti. Baterija - najskuplji dio električnog automobila - ne traje dovoljno dugo, nakon nekoliko godina postaje otpad i mora se negdje odložiti. Uprkos dugom vremenskom periodu, zagovornici elektromobilnosti moraju da se pomire sa pitanjem: Šta se dešava na kraju životnog vijeka teške baterije? Da li je moguće odložiti elektrohemijsko skladište na ekološki prihvatljiv način? Odgovori su veoma ohrabrujući, više nego što mnogi skeptici sumnjaju.
Nažalost, ovaj odgovor je pogrešan.
Koliko dugo traje baterija i šta se sa njom na kraju događa?
Tačnije, istina je da se pretpostavlja procijenjeni vijek trajanja baterije u automobilu od osam do deset godina. Volkswagen daje 8 godina garancije ili 160.000 km za 70% preostalih performansi. Wolfsburg se ne plaši preranog kvara. Zašto? Zato što su kvarovi u garantnom roku izuzetno rijetki. Prema studiji Instituta Fraunhofer, nastavak korištenja sve dok se baterija stvarno ne "iscrpi" sasvim je realno. Ali šta se dešava sa baterijom nakon 10 godina? Ako baterija još uvijek ima 50 do 60% skladišnog kapaciteta, može se koristiti još 10 do 20 godina u različite svrhe, na primjer kao mobilna stanica za punjenje ili kao kućni uređaj za pohranu solarne energije. Ali gdje završavaju stare baterije nakon procijenjenih 20 godina? Recikliranje akumulatora vozila se sada smatra tehnički izvodljivim i već ga implementira industrija; Između ostalog, u Salzgutteru se gradi Volkswagenova fabrika za reciklažu baterija. Litijum ima stopu recikliranja od 80%, kobalt čak 95%, a čelik i aluminijum čak 100%. Ovim se zaokružuje ciklus, reciklirane sirovine se vraćaju u proces proizvodnje novih baterija i manje vrijednih sirovina se mora razgraditi.
Zaključak: visokonaponske batterije nisu opasan otpad, već izuzetno vrijedan resurs koji omogućava kružnu ekonomiju.
Automobili na vodik su ekološki prihvatljiviji od električnih automobila! Argument #8
Mnogo se govori o automobilu na vodonik. Zabluda da se puni vodom, a iz auspuha izlazi samo para, postoji već godinama. Tačnije, istina je da se automobili na vodik istražuju više od 30 godina i da se tehnologija još uvijek nije uspjela uspostaviti na cesti. Za to postoje dobri razlozi.
Nažalost, ovaj odgovor je pogrešan.
Da li su automobili na vodonik ekološki prihvatljiviji od električnih automobila?
Prvi nalaz: Automobili na vodonik su također električni automobili: Međutim, energiju za električni motor isporučuju gorive ćelije. Gorivo je vodonik, koji reaguje sa kiseonikom u gorivoj ćeliji. To stvara električnu energiju.
Kada je u pitanju efikasnost, za ovu tehnologiju to postaje izazovno. Što se tiče omjera utrošene energije i energije koja se može iskoristiti, električni automobili rade bolje: u automobilima na baterije, 73% energije koristi se za kretanje, a u automobilima na vodik samo 22%. Ostalo je izgubljeno.
Ekološki aspekt ostaje: koliko je automobil ekološki pogonjen na vodonik? Zavisi od izvora energije iz kojih dolazi upotrijebljena električna energija.
Od izduvnih gasova izlazi samo vodena para, ali se CO2 oslobađa tokom proizvodnje vodonika. To je zbog veoma velikih gubitaka energije u proizvodnji vodonika elektrolizom: iako se to može učiniti obnovljivom energijom, potrebno je oko dva do tri puta više električne energije da pređe istu udaljenost kao električni automobil s baterijom, koji predstavlja ogroman gubitak energije. Vodonik, koji se trenutno proizvodi iz prirodnog gasa kroz takozvanu "parnu reformaciju", je fosilno, neobnovljivo gorivo. Međutim, ako se vodonik proizvodi u dalekoj budućnosti uz pomoć električne energije iz energije vjetra ili fotonapona, klimatska ravnoteža će biti znatno bolja.
Korištenje tehnologije vodonika u automobilima u ovom trenutku uopšte nema smisla. Drugačije je sa "velikim" CO2 emiterima: brodovima, avionima, autobusima, kamionima. Tu možete uštedjeti nevjerovatnu količinu. Airbus, na primjer, već ima modele u probnoj upotrebi.
Zaključak: Svako ko čeka automobil na vodonik, trebat će mu strpljenje.
E-mobilnost će nas koštati na hiljade poslova. Argument #9
Elektromobilnost je također tema o kojoj se mnogo raspravlja sa ekonomske tačke gledišta. Dizel debata to jasno pokazuje. Brojni poslovi trenutno su vezani za postojeću strukturu automobila i dobavljača. Ali, kao iu mnogim oblastima koje se trenutno mijenjaju - kao što su snabdijevanje energijom, digitalizacija, itd. - i u sektoru transporta je važno da se transformacija vidi kao prilika i da se ekonomski iskoristi kroz inovacije i pametne projekte.
Nažalost, ovaj odgovor je pogrešan.
Hoće li nas elektromobilnost zaista koštati hiljade poslova?
Raširena je zabluda da će domaća privreda patiti od međunarodne ekspanzije e-mobilnosti. Suprotan je slučaj. Prema studiji Fonda za klimu i energiju, u Austriji bi do 2030. moglo biti otvoreno do 33.900 novih radnih mjesta i 3,1 milijarda eura dodatne vrijednosti. Zbog karakteristika austrijske automobilske industrije - koja se smatra industrijom dobavljača s bliskim trgovinskim odnosima s Njemačkom - potencijal e-mobilnosti može se vidjeti u komponentama i podkomponentama vozila, infrastrukturnim rješenjima i proizvodnim tehnologijama. Kao što studija pokazuje, snage austrijske industrije pretvaraju se u prednosti u ključnim konvencionalnim komponentama i komponentama koje se odnose na e-mobilnost. Hibridni električni koncepti (HEV, PHEV) će dominirati lansiranjem na tržište i time obuhvatiti širok spektar proizvoda za automobilsku industriju. Tehnološka poboljšanja dovest će do prednosti u rasponu i cijeni kod električnih vozila s čistom baterijom i pomoći da ovi proizvodi budu konkurentniji. Ovo će ubrzati proces difuzije ovih vozila i time povećati rizik da kompanije koje se drže konvencionalnih tehnologija napuste automobilske lance vrijednosti.
Bosna i Hercegovina također svoju razvojnu šansu može i treba tražiti kroz razvoj e-mobilnosti. Već sada se neke kompanije bave proizvodnjom određenih dijelova za hibride i električna vozila. Postoje i dizajnerski centri koji već sada učestvuju u projektima dizajniranja novih električnih automobila.
Prema podacima Privredne Komore FBiH, svake godine se izveze preko 1 milijarde KM rezervnih dijelova i dodatne opreme iz BiH, ka zemljama EU i vrlo često se spominje u javnosti da skoro da i ne postoji proizvođač automobila u EU, u čijim modelima automobila barem jedan dio ugrađen u nov automobil dolazi iz Bosne i Hercegovine.
Zaključak: Elektromobilnost ima potencijal za stvaranje novih vrijednosti i zapošljavanje.
Ako svi vozimo električne automobile, potreba za energijom će se smanjiti! Argument #10
Tačno! U Austriji postoji više od 2 miliona privatnih automobila sa benzinskim motorima i skoro 2,6 miliona dizel automobila. Svake godine sagori 3,3 milijarde litara fosilnih goriva. Statistički zavod Austrije izračunao je šta bi značilo pretvaranje privatnog automobilskog saobraćaja u elektromobilnost: Preračunato u električnu energiju, godišnja potrošnja energije u privatnom automobilskom saobraćaju trenutno iznosi 31,5 teravat sati (TWh), a prema Statističkom zavodu Austrije. Međutim, električni automobili su znatno energetski efikasniji od motora sa unutrašnjim sagorevanjem: potrebno im je u prosjeku 17 kilovat sati (kWh) električne energije za 100 kilometara. Dakle, ako se godišnjih 50,5 milijardi kilometara privatnih automobila pokrije električnom energijom, bilo bi potrebno samo 8,6 TWh električne energije umjesto 31,5 TWh.
Zaključak: Ukoliko bismo svi prešli na korištenje električnih automobila, tada bi se ukupna potreba za energijom smanjila.
Nažalost, ovaj odgovor je pogrešan.